The Majka

Kontrolirana ludost i ne rad su tehnike iz Castanedinih knjiga,kontrolirana ludost je kad se ponašaš kao da ti je ful stalo do nečeg i tako postupaš,a ne rad je kad radiš totalno nebitne i nepredvidivije stvari,npr. jedan dan počneš pušit lulu,uzgajat mini paradajze na balkonu,vezat pertle naopačke,a drugi dan neš treče.
I tako to mi se ful svidjelo,a i zabavno je,jednostavno radiš šta ti prvo padne na pamet,ma kolko ludo izgledalo i s vremenom počneš raditi sve luđe i nepredvidljivije stvari i baš te briga,uglavnom jeben life style,preporučio bi svakom.

Zvuči zanimljivo! Mogla bih sad samu sebe iznenaditi i počet učit..mislim, bilo bi krajnje vrijeme
Koja su tvoja iskustva? S čim si počeo?

SleppyInHead je napisao/la:Zvuči zanimljivo! Mogla bih sad samu sebe iznenaditi i počet učit..mislim, bilo bi krajnje vrijeme
Koja su tvoja iskustva? S čim si počeo?

Zapravo ja nisam ni skužio da sam počeo,imo sam hrpu gljiva a nisam imo skim jest,pa sam se sam moro isfuravati i zajebavat ekipu okolo,i tako bi svakih par dana tripovo i kasnije mi ostalo u naviki se glupirat i radit šta ti padne na pamet,osto na tripu

Al ne treba ti nikakva gudra za počet,samo radiš čega se prvog sjetiš,iako nema nikakve logike,i tako češ počet s vremenom radit sve besmislenije stvar i baš če te bolit briga,evo juče sam napravio stoj na glavi u merkatoru,vidio neku reklamu kako stoji tip naopačke pa reko aj da i ja probam,malo me čudno gledali al jebe mi se ,pa kad sam išo doma vidio neku babu da kopa vrt muči se pa reko aj daj meni ja ču ti to okopat,uglavnom bilo šta,neki dan sam piso životopis i palo mi na pamet da napišem da se zovem ijopac i da živim u konjtenjerčičima,još čekam odgovor ,i tako uglavnom same gluposti,svi misle da sam lud,al briga me,meni dobro
...i interesantno kako se uvjek sve dobro posloži,valjda jer bog čuva budale.

Ipak, mislim da cilj kontrolirane ludosti iz castanedinih knjiga nije bas u glupiranju naokolo tak bezveze, tek tolko iz fore. No ovo sto ti radis, takve "ludorije" definitivno zasluzuju skidanje kape, zato jer su ljudi danas robotizirani po bon tonu, kulturnom ponašanju, pravilima, protokolima. A takvu svu iluziju treba razbiti, tako da po meni, napraviti stoj na glavi usred mercatora, daje dvije koristi, razljuljas ljudima "ego" ("pa kak ga nije sram" ) i sebi nadogradujes vjestine slobode i samu slobodu (sebi razbijas okove "robotiziranosti"). Glupiranje je glupiranje, al kaj je je, sasha baron cohen, remi gaillard, i slični, nemaju ega koj ih sprjecava prekrsit "izmisljena" pravila "kulture" i "rutine". Tak da na neki način, ludorije su sloboda.

sloboda ludosti iz mog iskustva veoma korisna, cini srecnim tebe i druge

Trippy Johnny je napisao/la:

SleppyInHead je napisao/la:Zvuči zanimljivo! Mogla bih sad samu sebe iznenaditi i počet učit..mislim, bilo bi krajnje vrijeme
Koja su tvoja iskustva? S čim si počeo?

Zapravo ja nisam ni skužio da sam počeo,imo sam hrpu gljiva a nisam imo skim jest,pa sam se sam moro isfuravati i zajebavat ekipu okolo,i tako bi svakih par dana tripovo i kasnije mi ostalo u naviki se glupirat i radit šta ti padne na pamet,osto na tripu

Al ne treba ti nikakva gudra za počet,samo radiš čega se prvog sjetiš,iako nema nikakve logike,i tako češ počet s vremenom radit sve besmislenije stvar i baš če te bolit briga,evo juče sam napravio stoj na glavi u merkatoru,vidio neku reklamu kako stoji tip naopačke pa reko aj da i ja probam,malo me čudno gledali al jebe mi se ,pa kad sam išo doma vidio neku babu da kopa vrt muči se pa reko aj daj meni ja ču ti to okopat,uglavnom bilo šta,neki dan sam piso životopis i palo mi na pamet da napišem da se zovem ijopac i da živim u konjtenjerčičima,još čekam odgovor ,i tako uglavnom same gluposti,svi misle da sam lud,al briga me,meni dobro
...i interesantno kako se uvjek sve dobro posloži,valjda jer bog čuva budale.

koliko se sjećam ..a to sam davno , davno čitao , kontrolisana ludost uopće nije to što ti radiš... Don Huan je bio veoma ozbiljan brujos , šaman koji je stalno naglašavao da se mora preuzeti odgovornost za svoje postupke..potpuna odgovornot i besprijekoran rad za bilo šta da se čini. Razlika je baš u tome između običnog čovjeka i "ratnika " odnosno onog koji je u potrazi za moči. " U svim svojim postupcima i djelovanju moraš biti beprijekoran". Za " kontrolisanu ludost" čini mi se da je rekao nešto u stilu.." razlika između mene i tebe je jedino u tome što ja znam da je sve što činimo obična ludost i ništa više..da su pobjeda i poraz potpuno identične.. i znajuči to da je sve ludost ja je kontrolišem..i smejem se smejem .....Ako se varam u opisu " kontrolisane ludosti " molim da me netko ispravi i nadopuni. Uvjeren sam da bi Beyond puno bolje od mene objasnio pojam "kontrolisane ludosti" pa neka se pridruži

ne rad je kad radiš totalno nebitne i nepredvidivije stvar

Za ratnika ne postoje bitne i ne bitne stvari, sve što on čini ima za cilj skupljanje energije, s toga su i sve stvari koje radi njemu bitne.
Isto tako mislim da je to što ti radiš tebi jako bitno, ali je po definiciji bliže traganju nego kontrolisanoj ludosti. Svejedno, to su dobre vežbe u levoj strani i samo nastavi tako

slažem se sa svima s mišljenjem i odgovorom na post trippy johnnya. Iako je to sve ok kroz trippy johnnyev um, i razbija mu određene procese koje treba razbit, moglo bi se dobit krivi dojam o ovim kastanedinim tehnikama. Kastaneda nije pisao o zaebancijama i neodgovornosti nego baš ono šta kaže antoniopavaroti.

Cijela priča između don juana i kastanede je u stjecanju svjesnosti nad svojom energetskom sveukupnošću, i time postizanje slobode svijesti. Bića su energetski tokovi, prosječan čovjek svjestan je vrlo malog dijela svog energetskog toka/sebe, a u tome čega je svjestan zaglavljen je i pogubljen zbog nečega što se u toltečkom šamanskom učenju zove "strana instalacija", to je društveni program u našem umu kojim se programiramo od rođenja, po kojem učimo funkcionirati u svijetu, prilagođujemo svoju percepciju, način ponašanja i vrednovanja stvari života. Simultano kako se mi razvijamo razvija se i storyteller u našem umu, on je misaona jeka tog programa kroz filter iskustva našeg života, on konstantno komentira svaki djelič našeg života, ljudi to zovu svojim razmišljanjem, ali to nije razmišljanje niti je njihovo.
Ljudski umovi su porobljeni jer ljudi vjeruju toj energetskoj misaonoj jeki u svom umu koju je lako manipulirati izvana, bilo putem društva, astralnih bića ili tehnologije.

Naš um funkcionira putem simbola i asocijacija. Misli su simboli, prizivanje u svijest nekog simbola pokreće se lančana reakcija (asocijacija) i prizivaju se u svijest svi simboli povezani s onim prvim, i tako se dobije razmišljanje. Tako funkcionira neuronska mreža u našim mozgovima. Kad se dugo ponavljaju isti slijedovi simbola, iste asocijacije, isti program, isti kut gledanja, sinapse neurona se povezuju u čvrste veze i prestaju biti fleksibilne. Tako se svijest zatvara u jedan program i jedini način interpretacije svemira kroz koji um može shvačati i imati iskustvo života (sve ostalo filtrira se van čovjekove svijesti). Tako se slobodan um malog djeteta zatvori u krletku programa društva, u matrix.

Svaka misao/simbol je nosioc energetskog otiska. Svaki simbol u našem umu stvara emocionalnu reakciju (odnosno reakciju u našim živcima kroz koje protjeće energija, simbol uzima djelić naše energije, modulira ju na odgovarajuću frenkvu i troši ju), bilo svjesnu ili podsvijesnu. Kad razmišljamo simultano s tokom misli teće i energija prikačena na te misli (može se zamisliti kao tokovi elektriciteta kroz neurone u mozgu), energija koju je naš um asocirao sa simbolima. Kad konstantno razmišljate, odnosno slušate storytellerovo brbljanje uživljeni u sliku svog ega tako se održava kruženje energije u umu, svijest je uvijek tamo gdje su energetski tokovi u nama, i tako je svijest prosječnog čovjeka zaglavljena u njegovom programu ega, stranoj instalaciji, održava se iluzija ličnosti koja zlostavlja dušu, iscrpljuje joj životnu energiju i drži zaglavljenu u snu koji čak nije niti njezin, nego je duša prisiljena sanjati ovaj san matriksa koji guta energiju kao crna rupa.

Dakle misao se u nama sastoji od simbola i pripadajućeg energetskog uzorka/vibracije. Što znači da ako se u nekoga projiciraju energetski uzorci/tokovi koji su u tom biću asocirani s određenim simbolima/mislima, dobije se razmišljanje u nečijoj glavi, bez da je pokrenuto od te glave, um će misliti da su to njegove vlastite misli ali nisu, one su energetska jeka u koju se konstantno uživljavamo i razvijamo njenu priču. Ta energetska jeka konstantno se projicira u nama iz mnogih pravaca i iz umova svih drugih ljudi koji razmišljaju. Tako dobiješ začarani krug međusobnog konstantnog programiranja, nitko nikome neda van iz uma, iz programa matixa, iz tog jednog spektra niskovibrantnih energija međusobno ispovezanih da tvore strukturu iz koje se um nemože izvuč.

Mi netrebamo misli da bi funkcionirali, učili, znali i bili svjesni. Jedna mačka ne razmišlja, njen um radi samo s energijama, asocira uzorke energija koje percipira s onima u sebi, i tako uči, veoma brzo, njezino biće donosi odluke u milisekundi, bez ijedne misli.

Kastanedine tehnike služe za razbijanje okova percepcije, okove strane instalacije. Kad um prestane razmišljati i odbaci samovažnost, program izbljeđuje, sinapse među neuronima postaju pokretljive, "skupna točka" koju don juan opisuje kao sjajnu lopticu unutar ljudskog energetskog polja kroz koju protjeću sve energetske niti koje čovjek može biti svjestan, postaje fleksibilnija i podložnija volji duha. Pošto se program rastopi širi se prozor percepcije, svijest počne hvatati energije koje prije nije bila svjesna, počinje percipirati duhovne frekvencije koje je um prije filtrirao van i odbijao rezonirati s njima, itd. Biće počinje biti svjesno svoje sveukupnosti, kad zagospodari energijama svog uma ono postaje slobodno.

Putem misli/simbola može se lagati, putem energije nemože se lagati. Zato nisu bitne riječi nego naši osjećaji koji se stvaraju kao jeka na te simbole, ti osjećaji su istina i njih treba slušati, oni su sve šta nama treba za percepciju svemira, mi netrebamo razmišljati, mi osjetimo tokove energija vrlo profinjeno, osjetimo istinu u svom srcu, uvijek, konstantno, momentalno. ali potisnuli smo taj senzor istine i odlučili vjerovati u laži storytellera, koji između ostalog uvijek nalazi izgovore kad srce netreba slušati.

Ratnik se nikad ne ponaša pijano, zdrobljeno, nesvjesno, neodgovorno. Nema samovažnost/ego, ništa ne radi da bi izgledao faca u očima drugih, ili u očima svog ega, ne radi ništa u korist programa svoje ličnosti već u korist slobode svog duha. Radi nesvakidašnje i apstraktne stvari da bi kidao ograničavajuće programe svog uma, povezane sinapse svog mozga, i time postizao slobodu svijesti. Odgovornost je važan ključ za učenje i postizanje slobode. Neodgovornost je ludost, glupost i nesvjesnost, a to samo vodi u energetsko uništenje i neznanje.

Podsetio me je da mi je u prošlosti opisao koncepciju zaustavljanja sveta. Rekao je tada da je zaustavljanje sveta bilo neophodno vraču kao što je meni čitanje i pisanje. Ono se sastojalo od uvođenja neskladnog elementa u tkivo svakodnevnog ponašanja u svrhu kolebanja
glatkog toka svakodnevnih događaja — događaja koje je u našem umu popisao naš razum.
Taj element nesklada naziva se »ne-radi«, ili suprotno od delanja. »Delanje« je bilo šta što je deo celine za koju imamo saznajno objašnjenje. Ne-radi je jedan element koji nije ubeležen u celinu.
»Vračevi, pošto su tragači, do savršenstva shvataju ljudsko ponašanje«, rekao je. Oni, na primer, znaju da su ljudska bića stvorenja koja popisuju. Poznavanje ulaza i izlaza u određenom popisu jeste ono što od čoveka pravi učenika ili stručnjaka na određenom polju.
»Vračevi znaju da, kada popis obične osobe omane, ta osoba ili uveća svoj popis ili svet njene samorefleksije zanemoća. Obična osoba hoće da nove stavke priključi svom inventaru ukoliko nisu u suprotnosti sa osnovnim poretkom tog popisa. Ali ako su te stavke oprečne
tom poretku, um te osobe kolabira. Taj popis je um. Vračevi s tim računaju kada pokušavaju da razbiju ogledalo samorefleksije.«
castaneda - moc tisine

»Kako vračevi rešavaju taj problem?« upitao sam.
»Niko od nas ništa ne rešava«, odgovorio je. »Duh to radi za nas ili ne radi. Ako radi, vrač zatiče sebe kako dela u svetu vračeva, ali i ne znajući kako. To je razlog zbog kojeg sam iz dana u dan, od kada sam te našao, navaljivao da je besprekornost jedino važna.
Vrač živi besprekornim životom, i izgleda da to dovodi do rešenja. Zašto? To niko ne zna.«
Don Huan je za trenutak ostao miran. A zatim je, kao da sam je izgovorio, prokomentarisao misao koju sam imao. Razmišljao sam o tome da me besprekornost uvek navodi da razmišljam o religioznom moralu.
»Besprekornost, kao što sam ti toliko puta rekao, nije moralisanje«, rekao je. »Samo podseća na moralisanje. Besprekornost je jednostavno najbolja upotreba našeg nivoa energije. Prirodno, ona zahteva štedljivost, razmišljanje, jednostavnost, nevinost; i iznad svega, ona
traži nedostatak samorefleksije. Sve to zvuči kao uputstvo za monaški život, ali nije to.
Vračevi kažu da, da bi se zapovedalo duhu, a time misle na pokretanje njihovih skupnih tačaka, čovek zahteva energiju. Jedino što čuva energiju za nas jeste naša besprekornost.«
Don Huan je napomenuo da mi ne moramo biti učenici vračeva da bismo pokrenuli svoje skupne tačke.
Ponekad, zahvaljujući prirodnim iako dramatičnim okolnostima, kao što je rat, siromaštvo, stres, zamor, bol, bespomoćnost, čovekova skupna tačka pravi određeno kretanje. Kada bi ljudi koji su se našli u takvim okolnostima bili sposobni da usvoje ideologiju vračeva, rekao
je don Huan, oni bi bili spremni da do najviše tačke doteraju to prirodno pokretanje bez ikakvih problema. I oni bi tražili i našli izuzetne stvari, umesto da rade ono što ljudi rade u takvim okolnostima: žude za povratkom u normalnost.
»Kada se pokretanje skupne tačke dovede do najviše tačke«, nastavio je, »i običan čovek i učenik vračeva postaju vračevi, pošto se uvećavanjem tog kretanja kontinuitet nepovratno prekida.«
»Kako ti to kretanje uvećavaš do najviše tačke?«
upitao sam.
»Smanjivanjem samorefleksije«, odvratio je. »Pokretanje čovekove skupne tačke ili razbijanje kontinuiteta u stvari i nije tako teško. Teško je imati energiju. Ako čovek ima energije, kada se jednom skupna tačka pokrene, mogu se tražiti nepojamne stvari.«
Don Huan je objasnio da je čovekova neprilika u tome što on intuitivno zna za svoje skrivene zalihe, ali se ne usuđuje da ih koristi. Zbog toga vračevi kažu da je nezgoda ljudi to što je prag između njihove gluposti i neznanja. Rekao je da je čoveku sada više nego ikad potrebno da nauči nove ideje koje isključivo imaju veze sa njegovim unutrašnjim svetom — ideje
vračeva a ne društvene ideje, ideje koje su u vezi sa čovekovim suočenjem sa nepoznatim, suočavanjem sa njegovom sopstvenom smrću. Sada, više od bilo čega drugog, njemu je potrebno da nauči tajne skupne tačke.
castaneda - moc tisine

Podsetio me je da mi je u prošlosti opisao koncepciju zaustavljanja sveta. Rekao je tada da je zaustavljanje sveta bilo neophodno vraču kao što je meni čitanje i pisanje. Ono se sastojalo od uvođenja neskladnog elementa u tkivo svakodnevnog ponašanja u svrhu kolebanja
glatkog toka svakodnevnih događaja — događaja koje je u našem umu popisao naš razum.
Taj element nesklada naziva se »ne-radi«, ili suprotno od delanja. »Delanje« je bilo šta što je deo celine za koju imamo saznajno objašnjenje. Ne-radi je jedan element koji nije ubeležen u celinu.
»Vračevi, pošto su tragači, do savršenstva shvataju ljudsko ponašanje«, rekao je. Oni, na primer, znaju da su ljudska bića stvorenja koja popisuju. Poznavanje ulaza i izlaza u određenom popisu jeste ono što od čoveka pravi učenika ili stručnjaka na određenom polju.
»Vračevi znaju da, kada popis obične osobe omane, ta osoba ili uveća svoj popis ili svet njene samorefleksije zanemoća. Obična osoba hoće da nove stavke priključi svom inventaru ukoliko nisu u suprotnosti sa osnovnim poretkom tog popisa. Ali ako su te stavke oprečne
tom poretku, um te osobe kolabira. Taj popis je um. Vračevi s tim računaju kada pokušavaju da razbiju ogledalo samorefleksije.«
castaneda - moc tisine

Ovo sa popisom ne kužim 2 posto,kakav popis,kako um može biti samo neki popis,pa nismo mi roboti da imamo samo neki program i tjt,ne kužim šta on tu oče reči.

O da, vecina ljudi jesu obicne masine u smislu da apsolutno nema nicega sto bi razumeli ili radili svesno.
Nauceni, dresirani, izvode razne pokrete, misle, navodno znaju ali u svemu tome nema njih.
Uvek okrenuti ka vani ne uspevaju da upoznaju sebe.
Samo sloj na povrsini Majke.

Doslovce.