Općenita rasprava oko uzgoja

[Horos]

Raz apsolutno treba namociti pa prokuvati pa prosusiti pre sterilizacije i inokulacije. Presuva ti je raz i razvili su se kontami jel micelijum nije na vreme kolonizovao raz. I zasto od tog agara ne napravis tecnu kulturu pa da vidis cuda od kolonizacije

[faceOff]

Imam gotovo koloniziranu teglu klonirane gljive. Nisam dalje izolirao segmente, već upotrijebio kompletnu genetiku gljive.
Pitanja

1. Kad odradim grow i uzmem print, mogu li biti siguran da su sve spore međusobno kompatibilne i da će sve hife, micelij biti plodonosan
2. Kada spore sazrijevaju?
Mislim na ovo. Prije nego se klobuk otvori, mislim ubrati gljivu, odrezati ispod klobuka, dobro ju našpricati alkoholom i u SAB-u je oprezno otvoriti i uzet brisove spora. Poslje na agar

[faceOff]

Znam kako kloniranje ide. Ne mislim na to. Mislim briseve spora uzeti, a da to bude što je sterilnije moguće.
Zato mislim da bi bilo dobro da je klobuk zatvoren prstenom kad ga odrežem. Valjda je sterilnost listića, spora... zagarantirana. Ako onda našpricam alkoholom i tako sterilno unesem u SAB i izvršim uzimanje spora na štapić za briseve, valjda sam smanjio mogućnost kontaminacije dobro dobro.
Zato pitam o zrelosti spora

A kad sam klonirao gljivu, napravio sam upravo to. Dobro ju našpricao alkoholom prije unošenja u sab. I to u papirnatom ubrusu namočenim alkoholom
Kloniranje sam radio prvi put, nezgrapno, traljavo, u tegle, pa neće otpast sa skalpela...
I 100% uspjeh. Bez i jedne kontaminacije

[faceOff]

Postavio sam u dnevniku pitanje, ali ne jebe niko


Klonirao sam gljivu, par transfera, pa u LC. Kad bi sada klonirao neku bolju, kakva bi bila vitalnost micelija.
Jel se isplati opet klonirati ili je bolje print uzeti?

[storm.raver]

Postavio sam u dnevniku pitanje, ali ne jebe niko


Klonirao sam gljivu, par transfera, pa u LC. Kad bi sada klonirao neku bolju, kakva bi bila vitalnost micelija.
Jel se isplati opet klonirati ili je bolje print uzeti?

Ako si izolovao jedan strejn od klona na agaru, onda sve gljive koje niknu iz te kulture su genetski iste, i ne možeš naći bolju. Svi klonovi imaju istu genetiku. Oni zbog uslova rasta mogu imati drugačiji fenotip, ali ne značajno. Što znači čak i da kloniraš onu koja deluje najbolje - ona ima istu genetiku kao gljiva pored nje koja je malo manja, ali zbog uslova rasta izgleda malo drugačije.

Možeš klonirati klon, a možeš i čuvati kulturu na agaru. Dok ćelijski zidovi ne počnu stariti možeš to raditi, a to je nekoliko klon "generacija". Posle toga se vidi drastično usporen rast na agaru i tad krećes od spora jer je to otvoren genetski bazen i stvaraju se nove individue koje nisu nikad postojale.

[faceOff]

Ako si izolovao jedan strejn od klona na agaru, onda sve gljive koje niknu iz te kulture su genetski iste, i ne možeš naći bolju. Svi klonovi imaju istu genetiku. Oni zbog uslova rasta mogu imati drugačiji fenotip, ali ne značajno. Što znači čak i da kloniraš onu koja deluje najbolje - ona ima istu genetiku kao gljiva pored nje koja je malo manja, ali zbog uslova rasta izgleda malo drugačije.

Možeš klonirati klon, a možeš i čuvati kulturu na agaru. Dok ćelijski zidovi ne počnu stariti možeš to raditi, a to je nekoliko klon "generacija". Posle toga se vidi drastično usporen rast na agaru i tad krećes od spora jer je to otvoren genetski bazen i stvaraju se nove individue koje nisu nikad postojale.

Nije u LC jedna genetika.
Morat ću iz prvog slijedećeg flusha klonirati, razdvojiti segmente, testirati...

Al ne javljam se radi toga.
Reci mi kako svijetlo može utjecati na rast? Udaljenost prije svega.
Imam fluo cijevi 6000K i zanima me optimalna visina od supstrata. Nisam nikada vodio računa o tome niti se interesirao. Postoji li uopće nešto što bi se moglo nazvati optimalna osvjetljenost?

[storm.raver]

Nije u LC jedna genetika.
Morat ću iz prvog slijedećeg flusha klonirati, razdvojiti segmente, testirati...

Al ne javljam se radi toga.
Reci mi kako svijetlo može utjecati na rast? Udaljenost prije svega.
Imam fluo cijevi 6000K i zanima me optimalna visina od supstrata. Nisam nikada vodio računa o tome niti se interesirao. Postoji li uopće nešto što bi se moglo nazvati optimalna osvjetljenost?

Najbolje ako možeš napravi LC sa jednom genetikom, to onda jako brzo kolonizuje žitarice.

Postoji optimalna osvetljenost i eksperimentalno je određena, s obzirom da osvetljenost zavisi od udaljenosti moraju se izvesti jednačine i to sam sad uradio, pa ću da postujem u posebnu temu kako bi ljudi ubuduće znali.

[faceOff]

O kloniranju...
Storm, ako se uzme par komadića stručka na istom horizontalnom presjeku i i stavi na agar, može li se smatrati (za moje potrebe) da imaju manje više istu genetsku strukturu? Ili se genetika konstantno mijenja duž "prstena" presjeka?
Ustvari, koliko puno potencijalnih strainova može biti u jednoj gljivi iz MS uzgoja?

[storm.raver]

U jednoj gljivi iz MS uzgoja gotovo sigurno ima više strejnova. To može biti 3,4,5 a može biti i 50. Genetski bazen jeste sužen, ali ne uvek previše. Između nekompatibilnih strejnova formiraju se averzione zone, odnosno sektori. Tako da kad vidiš sektore na agaru, tj različite obrasce rasta, u tom trenutku je bezbedno govoriti o separaciji strejnova.
Naravno put do sektorizacije biće kraći ako kreneš od klona nego ako bi krenuo od MS micelijuma na agaru.
Mada i pri kloniranju je često potrebno i preko 8 transfera da dođeš do sektora.

Međutim, ako radiš sa MS-om koji je frutao, dakle imaš već pečurke, u biti nije neophodno da ideš do strejnova i sektorizacije, postoje mehanizmi razmene genetskog materijala izmedju različitih strejnova u istoj pečurki preko konidiogeničnih hifa, tako da jako često nije potrebno razdvajati strejnove unutar klona. Njegov genetski materijal nije klon sensu stricto, ali u širom smislu jeste.

A ukoliko radiš sa MS-om koji nije frutao, selektuj deo micelijuma koji brzo raste i koji izgleda rizomorfno, sve dok ne vidiš sektore. Jer kad ovako radiš ti ne znaš a priori koji će se tačno strejnovi udružiti u pečurke, nego jedina opcija za selekciju konzistentne genetike je da ideš skroz do kraja, do sektora. Znači kad vidiš sektore uspeo si stići do individualnih strejnova, baci svaki od njih na poseban agar i posle frutaj svaki da vidiš performanse. Oni koji se pokažu kao najmoćniji u smislu veličine plodova i potencije, njih čuvaš na master slantu.

A što se tiče mesta preseka stručka i genetske varijabilnosti, nema nikakve razlike. Svi strejnovi idu zajedno na gore, svakom od njih je cilj da formira bazidije u kojima se dešava fuzija nukleusa.

[faceOff]

...

Napravio sam jedan supstrat sa nešto manje vode od idealnog i pomješao ga sa pšenicom u 1:1 omjeru. Idem vidjeti koliko brzo i kvalitetno mogu izvesti prvi flush. Ovoj genetici treba dosta da krene nakon pojave čvorova, i puno lakše krene sa casingom
Računam da u omjeru 1:1 nema bog zna što vode, pa sam stavio i nešto manje, sve sa namjerom da dunkam prije prvog flusha.Najrađe bi stavio i casing, ali tu imam nedoumicu...
Pitanje je ustvari - koliko dobro se nakon dunkanja nastavi vegetativni rast micelija. Jer tri su opcije

1. Dunkat, pa stavit tanak sloj casinga i krenit odma sa FAE
2. Dunkat, stavit casing i pustiti koji dan da micelij uđe u casing. Pa FAE
3. Stavit casing, pustit koji dan da proraste, dunkat i FAE

Imaš li kakvu smjernicu ili nešto?