☢ Datura (Kužnjak) Info ☢

[Aquanux]

Hvala wizard.hannah
Nisam mislio da se zezam sa vecom kolicinom. Vec semeku/dve pred spavanje radi postizanja jacih snova/lucida. Ne bih ja smeo vise da uzmem, najiskrenije bojim se

[wizard.hannah]

Slušaj sebe i znakove oko sebe...ako veli nekaj kroz metaforu da ne uzmeš...najbolje i slušat to..

[herb man]

Mene zanima dal itko ima stvarnih iskustava sa pusenjem al da je imalo efekt,ne neki sad placebo ili slicno,nego bas da je djelovalo,i iskustva koliko je sigurno pusit listove i cvijetove..sjemenke ne zelim nit pogledat a o konzumiranju da ne pricam...i jos nesto,mix za pusenje datura listovi/cvijetovi+bijeli lotus (slicno djelovanje kao plavi ako ne i jednako prema tvrdnjama raznih iskustava s neta).

[wizard.hannah]

U ovo nisam ziher (također nisam pušio nikad daturu) ali da je datura ilti njen aktivni alkaloid scopolamin u obliku neke zeznute soli te treba veču temperaturu da izhlapi dok žari. To se obrađuje tako da dobiješ ili prvo pretvoriš alkaloide u baznu formu. Poput kokaina. Kokain nemreš pušit ali ako ga reduciraš u bazu možeš jer temperatura isparavanja sa 230 stupnjeva padne na 90-110. Čini mi se da daturu treba obraditi prvo..sa lužinom-vapnom.

[Devil'sChase]

Prvo, znaci li to da pusenje dature nema djelovanja,? meni se necini tako bas, a drugo, ak zna netko kolka je razlika ljubicaste dature i stramonium, razlika opcenito alkaloidima i sl.

[wizard.hannah]

Teško če ti odgovoriti netko na ovo pitanje...ali stramonium za mene vodi bitku..recimo da ima više alkaloida

[recycler]

Ja sam takodje negde procitao da je stramonium dosta potentnija od inoxie, ali na zalost ne mogu da se setim gde.

Malko sam prelistavao, pa naidjoh na jednu (nadam se da ce biti i vama) zanimljivu epizodu

Sreda, 23. avgust 1961.
„Đavolja trava (tatula) bila je saveznik mog
dobrotvora. Mogla je biti i moja, ali nije mi se
dopadala."
„Zašto ti se nije dopadala, don Huane?"
„Ima krupne mane."
„Je li gora od drugih savezničkih sila?"
„Nije. Nemoj me pogrešno razumeti. Moćna je
kao bilo koji od onih najboljih saveznika, ali pri njoj
ima nešto što ja lično ne volim."
„Možeš li mi reći šta je to?"
„Ona izopači ljude. Prerano im da da okuse moć,
a da im prethodno nije ojačala srca, i ti ljudi onda
žele da vladaju drugima, i ne znaš kako će kad
postupiti. Ona ih načini slabima u samom središtu
njihove velike moći."
„Zar se to nikako ne može izbeći?"
„Može se savladati, ali ne izbeći. Svaki onaj ko
postane saveznik te biljke mora da plati tu cenu."
„Kako se može savladati to dejstvo, don
Huane?"
„Tatula ima 4 glave: koren, stablo i lišće,
cvetove, i seme. Svaka od njih je drukčija, i ko god
postane njen saveznik, mora tim redom da uči o
njoj. Najvažnija glava se nalazi u korenju. Moć
tatule pobeđuje se kroz korenje. Stabljika i lišće su
glava koja leči od raznih bolesti; ako se pravilno
upotrebi, ta glava je blagodat za čovečanstvo. Treća
glava je u cvetovima i ona se koristi da nekoga
oteraš u ludilo, ili da ga nateraš na poslušnost, pa
čak i da ga ubiješ. Onaj čiji je saveznik ta trava
nikada ne uzima cvetove, a isto tako ne uzima ni
stabljiku s lišćem, osim kad je bolestan, ali uvek
uzima korenje i seme, naročito seme; to je četvrta
glava đavolje trave i najmoćnija od sve 4.
„Moj dobrotvor je imao običaj da kaže kako su
semenke ,trezna glava' — jedini deo biljke kadar da
ojača čovekovo srce. Tatula je stroga prema svojim
štićenicima, govorio je često, zato što teži za tim da
ih brzo ubije, a to joj obično i polazi za rukom pre
nego što oni stignu do tajne 'trezne glave'. Međutim,
priča se da su neki ljudi odgonetnuli tajnu trezne
glave. Kakav izazov za čoveka od znanja!"
„Da li je tvoj dobrotvor otkrio takve tajne?"
„Ne, nije."
„Jesi li poznavao nekoga kome je to pošlo za
rukom?"
„Nisam. Ali oni su živeli u vreme kad je takvo
znanje bilo važno."
„Znaš li ikoga ko je sreo takve ljude?"
„Ne, ne znam."
„Da li je tvoj dobrotvor poznavao nekoga od
njih?"
„Jeste."
„Zašto on nije stigao do tajni trezne glave?"
„Od svega što znam najteže je ukrotiti tatulu
tako da ti postane saveznik. Za mene, na primer, to
nikad nije postala, možda zato što je nikad nisam
voleo."
„Možeš li njom da se koristiš kao saveznikom i
pored toga što je ne voliš?"
„Mogu, ali više volim da to ne činim. Možda će s
tobom biti drukčije."
„Zašto se to zove tatula ili ,đavolja trava'?"
Don Huan načini neki ravnodušan pokret, sleže
ramenima i poćuta neko vreme. Najzad reče da je
,đavolja trava' njen privremeni naziv (su nombre de
leche). Rekao je i to da ima i drugih imena za
đavolju travu, ali da se ona ne smeju upotrebljavati,
zato što je izgovaranje nekog imena ozbiljna stvar,
naročito onda kad neko pokušava da ukroti jednu
savezničku silu. Pitao sam ga zašto je izgovaranje
nekog imena ozbiljna stvar. Odgovorio je da se
imenima treba služiti samo onda kad se neko doziva
u pomoć, u trenucima velike muke i nužde, i
uveravao me da svako ko teži za znanjem pre ili
posle doživljava takve trenutke.

[Fig]

divan i poučan dijalog...

ak zna netko kolka je razlika ljubicaste dature i stramonium, razlika opcenito alkaloidima i sl.

nije da sam igdje našao neke konkretne dokaze, ali koliko sam upućen glavni varirajući alkaloidi su scopolamin i hiosciamin (najvišeg udjela u sjemenu i cvjetovima), te vjerujem da D. inoxia sadrži uglavnom scopolamin (oko 97%) kao glavni alkaloid dok ima hiosciamin u veoma manjem udjelu za razliku od D. stramonium koja ima veći udio hiosciamina (negdje 80%) i mali ostatak kao udio scopolamina. Opet, sve zavisi od same biljke gdje je rasla, koje je dobi i sl.

D. stramonium bi se više koristila u malim dozama kod prakticiranja sa drugim psihodelicima zbog veće količine hiosciamina koji pri malim dozama ima donekle stimulativno djelovanje, inducira psihodeliju i smanjuje mučninu. Scopolamin pri manjim dozama lakše uzrokuje to delirijsko stanje od hiosciamina, ima više sedativno djelovanje, te ne uklanja mučninu tako dobro kao što bi to radio hiosciamin. Stoga bi po tome za spavanje i divnije šarenije snove bila upravo D. inoxia u malim dozama, dok bi uz D. stramonium bilo moguće teže zaspat, ali svejedno bi pri snu trebalo osjetit živopisnije snove. Al to je donekle teorija i pomisao sa obzirom na spomenuto, dok je sve većinom individualnost i u suštini od osobe do osobe, te od biljke do biljke.

I tako sam ponukan raznim čitanjem i istraživanjem o toj poštivanoj biljci duge i očaravajuće tradicije prožete raznim kontroverzijama, nešto baš i iskusio neku večer gdje sam prilikom odlaska na spavanje odlučio isprobat sjeme D. stramonium koja je predivno ocvala i urodila mnogim čahurama. Prije spavanja sam uzeo 3 sjemenke sa čajem i legao u krevet. Zaspao sam nakon nekih 15ak minuta da bi se probudio kad je malko počelo to blago djelovanje. Otvorio sam okice i žmireči u kutu sobe vidio visoke žarke plamenove po zidovima sa crnim jezicima koji su ubrzo izblijedili nakon što sam širom otvorio oči. Osjetio sam neko blago djelovanje i nikako nisam poslije mogao zaspat. Okretao sam se po krevetu sa svakakvim raznim mislima da bi napokon zaspao nakon nekih, nagađam, 45min možda. Fino sam se naspavao ali probudio bez ikakvog sjećanja na snove.

To me donekle dovelo na taj odnos hiosciamin-scopolamin, ali nikako nužno zbog individualnosti i onog što Datura želi da ti poruči... ali ovo su male doze tako da mi se čini kako je sve samo na nekoj fizičkoj bazi i pripomaganju snovima.
Mislim da ću se okrenut raznim ljekovitim učenjima ove biljke, te možda još probat jako male doze D. inoxia pri snivanju, a neka veća delirijska iskustva većih doza prepustit iskusnijim osobama koji su sa njome razmijenili učenja, shvatili bit psihe i njena iskustva.

[Devil'sChase]

Fig hvala ti puno na odgovoru, ja pretpostavljam da je stramonium najaca, premda opet za kako što okreneš, zanimljivo ovo što ti se desilo s sjemenkama, bas i ja sam to vec mislio napraviti prije spavanja, , ali imam sjemenke ljubičaste, pa sam zato pitao opcenito za nju, pa neznam dal da probam s njom ili ne,ista.

[Fig]

oprosti, zabunio sam se pri čitanju tvojeg pitanja, smetnuo sam da misliš na odnos inoxia-stramonium... krivo sam povezao

evo, malo sam gledao i pronašao jedan rad sa korisnim člankom (4.2.) o udjelu tropanskih alkaloida kod poznatih vrsta roda datura, pa tako i ljubičaste (D. metel) koja vjerujem ima smeđkaste sjemenke -> http://www.efsa.europa.eu/en/efsajourna ... inary=true

ovdje ima isto članak o njoj sa detaljnije objašnjenim upotrebama i svojstvima njenog djelovanja, izgleda kako ima veoma širok medicinski spektar djelovanja -> http://www.globinmed.com/index.php?opti ... atid=706:d

navodno je kod nje odnos scopolamina i hiosciamina donekle u poravnanju, dok je možda veća prevaga scopolamina (ali opet, ta prevaga zavisi od mjesta rasta i sl.).
nadam se da ćeš pronać neke odgovore, dok ja baš nisam upoznat sa nekim ličnim iskustvima te dature i sl.